Куз…
Ўзбекистон Республикасининг айрим қонун ҳужжатларига ўзгартишлар ва қўшимча киритиш тўғрисида
Ўзбекистон Республикаси Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодексининг 99-моддасида шаҳарсозлик тўғрисидаги қонун ҳужжатларини бузиш учун жавобгарлик белгиланган бўлиб, ҳозирга қадар Қурилиш соҳасида назорат қилиш инспекцияси ҳуқуқбузарлик аниқланганда маъмурий баённома тузиб, кўриб чиқиш учун жиноят ишлари бўйича судга юборар эди. Ўзбекистон Республикасининг 29.04.2021 Batafsil
12.02.2021 йилдаги «Ўзбекистон Республикасининг Жиноят, Жиноят-процессуал кодексларига ҳамда Ўзбекистон Республикасининг Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодексига ўзгартиш ва қўшимчалар киритиш ҳақида»ги ЎРҚ-673-сон Қонун қабул қилинди.
ЖКнинг 1482-моддасига ва МЖТКнинг 51-моддасига киритилган ўзгартиришларда вояга етмаганларни бирор-бир шаклда маъмурий тарзда меҳнатга мажбурлаганлик учун тўғридан-тўғри жиноий жавобгарлик белгиланган (илгари худди шундай қилмиш маъмурий жазо қўлланилганидан кейин такрор содир этилган ҳолатларда жиноий жавобгарликка тортиш мумкин бўлган). ЖК 2161-модда билан тўлдирилди, унда Batafsil
Жиноят ишлари бўйича айбга иқрорлик тўғрисида келишув жорий қилинди
“Ўзбекистон Республикасининг Жиноят ва Жиноят-процессуал кодексларига ўзгартиш ва қўшимчалар киритиш тўғрисида”ги Қонун Президент томонидан имзоланди (ЎРҚ–675, 18.02.2021 й.). 🔰 Қонун билан Жиноят процессуал кодексига киритилган қўшимчаларга кўра: ● Кўрсатувларни олдиндан мустаҳкамлаб қўйиш; ● Жиноят иши бўйича дастлабки эшитув; ● Айбга Batafsil
“Халқаро тижорат арбитражи тўғрисида”ги Қонун (ЎРҚ–674-сон, 16.02.2021 й.) Президент томонидан имзоланди
➡️ Мазкур Қонун Ўзбекистон ва бошқа давлат ўртасида амалда бўлган келишувларга риоя этган ҳолда халқаро тижорат арбитражига нисбатан қўлланилади. ✅ Халқаро тижорат арбитражига тарафларнинг келишувига биноан тижорат хусусиятига эга бўлган ҳам шартномавий, ҳам шартномадан ташқари барча муносабатлардан юзага келадиган низолар Batafsil
14 fevral (1483 yil) Buyuk shoir, shoh, sarkarda va olim Zahiriddin Muhammad Bobur tavallud topgan kun.
“Bobur turli fazilatlar bilan bezangan va maqtovli xislatlarga ega bo‘lgan bir podshoh edi. Ushbu barcha fazilatlaridan shijoat va muruvvati ustun turardi. Turkiy she’rni Navoiydan keyin hech kim Bobur yozgan darajada yozgan emas”. Mirzo Muhammad Haydar, “Tarixi Rashidiy”dan “Bobur dilbar shaxs Batafsil